Puno toga imam da pišem. Ponovo se borim i ponovo pobeđujem. Sad već ovo vidim kao maraton, a ne kao sprint. A sad nešto malo drugačije nego prethodni tekst. Ovaj put sam probala da napravim presnu, posnu lazanju. Izjava o promeni koju želim da vidim.

Umorna sam, ne znam šta osećam. Prija mi svež vazduh, prijaju mi sunčevi zraci. Ubeđujem sebe da je najgore prošlo i sakupljam snagu da krenem dalje. Život van Bunara pokazuje mi svoje boje. Kao što vidiš, dugo nisam pisala. Bila sam prinuđena da se bavim sobom,.

Ovde su moji kreativni radovi, moja glupiranja i snovi. Mislim da sam pre nekoliko meseci čitala na nekom blogu post o istoj temi. No, ovo je sve onako kako ja vidim stvari. Sećate li se devedesetih, kad se mnogo torbarilo, donosila se roba iz inostranstva i prodavala od ruke do ruke. Iako je na štetu države, bilo je to u korist građana, bilo onih koji su prodavali radi preživljavanja, ali i onih koji su kupovali, jer su mogli relativno jeftino da dođu do potrebnih stvari.

Taman ovako sam zamišljala junake antičkih mitova čitajući Zamarovskog. Pauza za piće i predah na skalinama. Na tom tremu sve je toliko odisalo skladom i gospodštinom, da sam imala tremu kad je trebalo da škljocnem. Jedna od plaža u Kasiopiju, puna kamenčića zanimljive kolorske teksture.

Došlo je vreme za neke nove tekstove; neke nove forme, oblike i boje, fotografije i poslove.

Velikim stvarima se divimo, ali male nas čine srećnima. A ko sam ja? Stvari koje želim da uradim. Leto počinje kad stigneš kući. Leto, dobro mi došlo! Sitnice koje čine život. Znala sam da ne može biti bolji od prethodnog. Baš zato je bio nonšalantno prelep, a ja sam uspela da izdvojim 23 najblistavija momenta. Muzikom i ljubičastim novogodišnjim lampicama. Baka na Kalenić pijaci koja mi dodaje još koju breskvu.

Izgubiš nešto što u stvari nikad nisi ni imao. I pitaš se zašto toliko boli. Nikad ti u potpunosti nije pripadalo,. A osećaš kao da je neko naglo istrgnuo deo tebe. Bole te prekinuti snovi i tražiš krivca za srušeni. Bojiš se čak i sebi da priznaš da si jedini krivac ti,. Jer si dozvolio da ti se uvuče pod kožu nešto što je bilo. Izgubljeno i prije nego što ti se približilo. Proleće je tu, i tuga je tu. Ne ostavlja me samu nikako.

Nothing to do with me! SREČA te gleda, DŽAVO ti ne da! July 15, 2015. Ja sam vrlo aktivno radila na tome da u mom životu dođem do tzv. To je ono stanje uma, duše, tela kad godinama ne znaš koji je dan u sedmici, kad su ti svi dani kao u mrmota, kad godine brojiš samo po broju patika deteta i kad si doneo svesnu odluku da nema više uspona i padova zajebi, dosta je bilo! Jedan od takvih, baš istih, potpuno istih dana je i danas. See you in September . Biće vam super - veli to je .

Ne, nisam ja sebična zato što me ne dovodi do očaja njegovo ponašanje prema njoj. Sebična bih bila kad bih njoj rekla ono što mislim o njemu, njoj koja će do kraja života sa njim dijeliti dom i koja će se pitati otkud meni pravo da o njima pričam. Sebična bih bila kad bih joj zatvorila svoja vrata samo zato što mi se ne sviđa njen izbor. Neka mi oproste svi koji misle suprotno, ali mislim da to nije sebičluk. Nije da nema onih manje lijepih trenu.

Znaćeš valjda kad me sretneš. Toliko toga nekad imam da ti kažem. Da se reči gube u grlu. Stoje i s ponosom izjavljuju. A moje se srce ludo. Oslanja se na neke gluposti. Kojima se i deca smeju. Jesam li ponovo dete s tobom. Jesi li ti moja zvezda. U mom životu sad? Zvezda kojoj se okrećem? Ili samo moja iluzija. Moj san i moj prah? Kako da te nađem? Август 4, 2015.