Šapuće i ljubi njen vrat. Šapuće čovek koga voli i zna. Šta vidiš, reci mi sad. S jedne strane je šuma. I nešto dalje kuća, nevelika kuća u cveću. Ima li ograde oko kuće, Suzi, kapija neka. Ima li iza kuće još kuća. Da, ali one su daleko. Brzo mi reci, Suzi, koga vidiš u čamcu. Možda se neko sklupčao i spava, pogledaj još jednom.

Колегиница Тања Матикош је направила одличан избор математичких игара. Originally posted on Oblak znanja za učitelje. У просторијама општине Ћићевац 15. одржана је свечана додела награда најуспешнијим ученицима. Ученица наше школе Сузана Љубишевић, 8. разред , освојила је трећу награду у категорији филмова, за рад. Моја прича о опасностима на интернету.

Dozvolite životu da se desi! Август 13, 2015. Originally posted on Opuštencija sa Zojom! Dozvolite životu da se desi! Živite ovde i sada! Prestanite da žalite za prošlošću i oslobodite se straha od budućnosti, tada ćete početi da živite i tada ćete iskoristiti na najbolji način svaki novi dan svog života! Prihvatite sebe i budite otvoreni za promene u svom životu! Verujte u sebe i u to da će vas promene odvesti na neko mnogo bolje mesto za vas! Živite i radite sa ljubavlju! .

Mnogo je godina prošlo otkad smo ustali iz prašine i osetili prvu šibu jutarnjeg sunca na leđima. Niko ne plače za petama svojih drugova i svi beže od sopstvene senke . Zašto te nema te da se javiš? Gde si, Jure? Gde nestade čovek koji je lomio sebe i sve pred sobom, pesnik nad pesnicima, gospodar nad gospodarima? Gde nestade tvoja snaga? Bacili su te u peć, i ti goriš bez plamena i bez varnica. Zar si postao drvo za ogrev, prah u ložnici? O, Jure, prokleta budalo! .

Crni leptir između nade i sumnje. Ritam, korak, gitara, lepeza, on i ona. Ne, on nikada nije imao bolje,. Nikada nije znao za bolje. Ni ona nije imala bolje,. Nikada nije znala za bolje. Čuju se cipele dok tempo kroje. Oni su bili savršen par,. Oni su živi i kad su mrtvi,. Pleše se njihov flamenko smrti. Silueta oko mene je nes.

Posted in Život zove - javi se! Miris proleća u noći. Topao vazduh i slatki polen, pupoljci u cvatu. Glas, osmeh, dodir. Poljubac nežan kao lepršanje leptirovih krila. Jedna bajka, nadanje i kraj. Više od neispunjenih očekivanja, manje od priče za pokolenja. Žal za neiskušenim jarkim bojama života, nakon samo nagoveštaja o njihovoj lepoti.

Progovorila bih na dupe, pa sam resila da to obavim ovde. Svesna da sam ovo mesto upravo nazvala svojim toaletom pokusacu da kazem bas ono sto sam htela. I ako ne uspe, jbg, pravite se da ste me razumeli. Ja sam slatki plavi narcis, emotivna aspida, ljubomorno prase, cvetic, bejbe. ja sam Helena, imam 30 godina i zeljno iscekujem svoj novi ljubavni nadimak.

Izgubiš nešto što u stvari nikad nisi ni imao. I pitaš se zašto toliko boli. Nikad ti u potpunosti nije pripadalo,. A osećaš kao da je neko naglo istrgnuo deo tebe. Bole te prekinuti snovi i tražiš krivca za srušeni. Bojiš se čak i sebi da priznaš da si jedini krivac ti,. Jer si dozvolio da ti se uvuče pod kožu nešto što je bilo. Izgubljeno i prije nego što ti se približilo. Proleće je tu, i tuga je tu. Ne ostavlja me samu nikako.