Posted by Enver Muratović under Nekategorisano. Poželio sam da ćutimo, oče, da pušimo krdžu,. Gledajući kako raste snijeg oko kuće;. Poželio sam da gledam one tvoje, vazda suzne oči,. Poželio sam, oče, da samo jesi ovdje,. Makar providan kao paučina, da lelujaš. Nekako, godinama nada raste,. Da, eto, stići ćeš pripit sa pečenom kokoškom u kesi,.

Mes amis, mes passions, . Abonne-toi à mon blog! Ajouter cette vidéo à mon blog.

Književnost, umetnost, filozofija i društvena pitanja. Tuesday, March 10, 2015. Od deset tisuća tona u sekundi na kvadrat,. I na njih vješam razne veznike i to. A onda nabacim rijetku žbuku. Prolazne riječi u raznim bojama. Ali ostane otisak koji ubrzo oksidira smeđe. Naslov ispliva zbog razlike u tlakovima. Ja uporno gledam tvoje tijelo skladno.

Алмаса, твој Месец је воду узео Сахари. И то није казна, већ милост прстију свемира. Знај, пустиња је само један начин дисања. А таквом дисању, плућа нису материца. И грло није колевка у којој дете плаче. Песак под твојим стопалима најлепше прича. Када су ти стопала боса и када ти се хиџаб. Одвоји од лица као кора од дрвета које грли. У далеку жељу туђег ока тада те ветар увије. И постојиш као захир, овенчан кобним усудом. Када си била зрно, Алмаса, твој отац ти је певао.