Ovde su moji kreativni radovi, moja glupiranja i snovi. Mislim da sam pre nekoliko meseci čitala na nekom blogu post o istoj temi. No, ovo je sve onako kako ja vidim stvari. Sećate li se devedesetih, kad se mnogo torbarilo, donosila se roba iz inostranstva i prodavala od ruke do ruke. Iako je na štetu države, bilo je to u korist građana, bilo onih koji su prodavali radi preživljavanja, ali i onih koji su kupovali, jer su mogli relativno jeftino da dođu do potrebnih stvari.

Moji stavovi, maštarije i život. Izlazim iz stana, palim cigaretu i krećem laganim hodom ka cilju. Napolju je mrak, ledeno veče. Sneg veje, stavljam kapuljaču i nastavljam. Palim cigaretu, uvlačim dim u pluća i uživam u nikotinu. Osećam kako mi ulazi u organizam i preporađa me. 8220;Evo, kao po dogovoru, sav keš je tu. Ako ne veruješ, prebroji. 8220;Hvala, verujem ja tebi, nisi ti meni svako. Zovi kada bude još nekog posla. I nema lica, ne postoje karakteri. Ne prikazuju se čak ni sećanja.

Izgubiš nešto što u stvari nikad nisi ni imao. I pitaš se zašto toliko boli. Nikad ti u potpunosti nije pripadalo,. A osećaš kao da je neko naglo istrgnuo deo tebe. Bole te prekinuti snovi i tražiš krivca za srušeni. Bojiš se čak i sebi da priznaš da si jedini krivac ti,. Jer si dozvolio da ti se uvuče pod kožu nešto što je bilo. Izgubljeno i prije nego što ti se približilo. Proleće je tu, i tuga je tu. Ne ostavlja me samu nikako.