Само да знате да сам жива, још увек на млазни погон. Nakon deset godina trajanja, ja se zaljubih opet. Bojim se da ću morati u nastavcima. Ne mogu da se odreknem ni jedne priče, zato je mene zelena okarakterisala kao merodavnu. Da počnem pa da vidimo dokle? Ljudima sam prilazila odmah i sada ili nikako i nikada.

Auto sedište i deca u kolima. U dogovoru i uz saglasnost ljubazne Mama na ćoše. Prenosim jedan njen tekst ovde. Apsolutno sa svime se slažem, isto se i Anja i Maja ponašaju u kolima, kod nas je apsolutno zabranjeno da se vozi u kolima bez vezivanja, čak i po ulici, na kratko. Tekst o našim sedištima očekujte uskoro.

Zvuk drveta koje pada u šumi. Објављено јул 2, 2011. Објављено октобар 5, 2010. Sivo, i jos sivog. Ne praktikujem ovakve zalbe, ali to je vise do subjektivnog osecaja nego do vremenskih uslova, zar ne? Kisha udara u rafalima. U prvom planu shuplja praznina.

Sve me podseća na tebe. Posted on март 24, 2008. Moje su ulice popločane slutnjom,. Vučem se njima i zavijam ko vuk,. Život mi se sliva sa kišnicom mutnom,. A zamnom ostaje muk! I odlazim sad,. Jer ne želim da ona ubija me,. I kad svi me ostave,. Kad završim sve ratove,. Moje su noći oblivene tugom,. Lutam snovima ko ostavljen pas,. Suze me zovu najboljim drugom,. I kad svi me ostave,.