Ni snova koji ne mogu stati. Pod jedno sasvim obično nebo. Koja kurvinski moljaka za život. Nudeći mi u zamenu zemaljsko trojstvo. O nekoj reci iz detinjstva. U kojoj plaču dva pogrbljena stvora.

Zatresle plavo avgustovsko nebo ispod Dinare. Jela se promeškolji ispod vunenog jorgana, letnjeg. Pogleda kroz mali drveni prozor. Dan je već dobro počeo da jede jutro. Oooo Jelooo, viče joj prva komšinica Daka sa malog brda Glavice. Ne idi niđe danas, spremaj stvari, biće belaja, eno rekoše mi u selu, idu vojnici od Livna. Aj te vi svojom rabotom, odo ja krave na Gnjat poterati. Ako vas kojim slučajem put potera duž Dinar.

Želim pisati, danima već, sedmicama, mjesecima bih htjela roman započeti. Međutim, nemam inspiraciju, a ne želim jednu od onih koje od patnje dolaze kako je to već bivalo. 8222;Jer vi ne pišete. Ne pišete zato što znate sve o toj stvari, toj tragičnoj stvari, pisanju, o stvaranju, i. Nestvaranju, o nepisanju, o nemogućnosti da se stvara, vi znate sve. Vi, jer ste pisac koji ne piše.

Ko je frulaš i o čemu on govori, ne znam. Nadimak je dobio zbog frule koju stalno nosi u unutrašnjem džepu kaputa i tu priču svi dobro znamo. Ustala je naglo, uvukla stopala u meke plišane papuče i povukla težak pamučni bade mantil sa masivne kožne fotelje.

U glavnom fikcija ili ono što bi trebala biti fikcija. Sve što napišem je realno, jer je izašlo iz moje glave. Sve što piše je stvarno, jer razlika između realnih događaja i mašte ne postoji. Od tada, pa sve do danas, kada ju više ne viđam, često mi luta mislima. Pojavi se sasvim nenadano, prošeta mojim umom i nestane kako je i došla. Uvijek sa sobom donese miris svježe pripremljene kave iz caffe. 3 komentara za Rođen u središtu oluje.