Color me in Cyanide and Cherry. Right past the marble lion heads. That scream out rancid waters,. Where the homeless sleep and the forsaken survive,. He heard the mandolin woman wail,. Saw an abandoned golden Labrador retriever. In that seraglio of dirt,. Cab drivers rushing like rats. Towards the luminous cheese of the sky. 8220;what is this sound? And died.

4 out of 5 dentists recommend this WordPress. Na bregu daljnjem luč jače blista. Preko ramena ne vidi pogled. Ista je žarom kopriva svaka. Brodu je možda za luku vreme. Ceri se varka ogledala krivog. Svaki je put viđenim posut. Ne nahrani gladi zjapećih boli. Čovečja trunka u haljama dičnim. Među tragovima nikad izgrcanog,.

Čamci su što me nose,. Ne želim susret sa sobom,. Pod dodirom sunčevog sjaja,. Tišina sa mnom pjeva,. I pustim misli da plove.

U toj kulturi neguje se primitivizam, prostakluk i glupost kao najfinije odlike. Beograd, a i Srbija su RUŽIČASTI. Od prstiju na nogama do zadnje vlasi na glavi.

A guest at the dinner with the Countess. Unesite svoju adresu e-pošte da biste pratili na ovaj blog i primali obaveštenja o novim člancima preko e-pošte. Pridružite se 129 drugih pratioca. Ne vi, nego ovi sa onim. Dođem, IZDOMINIRAM, odem. Znam da sve sto cu ti reci, ti vec znas. Nema me nekoliko dana, a vi navalili da objavljujete ko besni. On pogleda na sat na ruci, pa uz zadovoljni osmeh .

Zatresle plavo avgustovsko nebo ispod Dinare. Jela se promeškolji ispod vunenog jorgana, letnjeg. Pogleda kroz mali drveni prozor. Dan je već dobro počeo da jede jutro. Oooo Jelooo, viče joj prva komšinica Daka sa malog brda Glavice. Ne idi niđe danas, spremaj stvari, biće belaja, eno rekoše mi u selu, idu vojnici od Livna. Aj te vi svojom rabotom, odo ja krave na Gnjat poterati. Ako vas kojim slučajem put potera duž Dinar.

Posted by Olja Ristic slucajni bloger. In Stvaran svet oko mene. Kako srce bolje kuca uz srčane mane.

Posted in Život zove - javi se! Miris proleća u noći. Topao vazduh i slatki polen, pupoljci u cvatu. Glas, osmeh, dodir. Poljubac nežan kao lepršanje leptirovih krila. Jedna bajka, nadanje i kraj. Više od neispunjenih očekivanja, manje od priče za pokolenja. Žal za neiskušenim jarkim bojama života, nakon samo nagoveštaja o njihovoj lepoti.

Kad bih vam i rekao,. Da li biste mi poverovali tada? Ja sam pesnik bez pesme, iako ih imam par. Pevač koji ostade bez glasa, otet mu je taj dar. Ja sam onaj koji samo krade vreme,. I skoro uvek pogrešno u životu skrene. Ja sam senka koju vidiš na zidu,. I staza kojom ljudi skoro pa i ne idu. Želiš da znaš i dalje ko sam ja? Ne shvataš da mene uopšte i nema? Ja sam samo obična kula od karata. U beskonačnom vremenu svemira,. I nota koja se ne svira. Ja sam neko ko ne voli zime,.