Posted in Između crnog i belog je duga. Bogu što si tu,. Što znam da me voliš,. Što znaš da sam tu,. Što znaš da te volim. Za tebe sam brinula,. Za tebe sam strahovala,. Ali kada je najteže bilo. Da je moglo da se. Tek kada je sve prošlo,. Nikad mi niko nije objasnio. Šta je najopasnije bilo,. Šta je bilo najkritičnije,.

Pišem ti ja koji ne pišem više. Pišem ti ja koji ne pišem više. Posted in Moja kristalna zrnca. Brod, kutija, šibica. Nisam ni primetila da mi je mali dom. 8220; Koja sloboda? .

Predugo trčim, razmišlja, nema smisla sada odustati jer nikada neću saznati kako izgleda cilj. Nikada me neće prožimati pobednički žmarci, još ima izazova u tom nepoznatom osećaju. Ponekad sve izgubi smisao, noge postanu teške, cilj veoma dalek i potpuno nejasan, tesan grudni koš, pluća nesposobna da udahnu kiseonik, misli sumorne, adrenalin na minimumu.

On May 16, 2015 by MG. Kišni dan, onako tugaljiv i sav siv. U mislima si mi od jutros, što ću, ulice koje nas povezuju i stajališta za razne gradske linije i neki dućani i pločnici i male kajzerice, sve se nekako množi i svega toga je sve više. Ovaj dan mi je ličio na onaj kada sam pešice išla u novim sivim cipelama, a ti si ostao da spavaš, sav ušuškan u onu jednu plahtu. On February 19, 2015 by MG. I onaj osećaj pod dlanovima.

Posted in Život zove - javi se! Miris proleća u noći. Topao vazduh i slatki polen, pupoljci u cvatu. Glas, osmeh, dodir. Poljubac nežan kao lepršanje leptirovih krila. Jedna bajka, nadanje i kraj. Više od neispunjenih očekivanja, manje od priče za pokolenja. Žal za neiskušenim jarkim bojama života, nakon samo nagoveštaja o njihovoj lepoti.